Морска пена

Sporadi, 2009
Sporadi

Опет сам на броду. И опет све из почетка.

Сунце у борама око очију, ветар на образима. Ветар не да сунцу да пече. Наслоним се на ограду брода и гледам испод мене.

Пена преко пене. Морска, суштински бела. Пена на пену, пење се и спушта. Брод сече воду и из ње се рађа пена. Или се из пене рађа вода? Питаш ли се о томе? Глупо од мене, баш глупо питање. А зашто би се ти питао о томе, када не видиш метафизику у чему ја видим смисао.

Из једне пене настаје друга пена. Онда се враћа преко те која је настала из ње поново у воду. Циклус живота. Верујеш ли у циклусе? Глупо питање од мене, опет. Па ко још верује у циклусе? Ко још уопште верује? Када кажем верује, не мислим у богове, виле и чаробњаке. Мислим ко још верује да посматрањем како брод прави пену из пене, и онда је враћа у воду, човек може тражити смисао живота. У тој модро плавој, дубокој води, која ствара пену нестварно беле боје. И шта је нестварно? Стварно је ако постоји. А да ли постоји? Да ли постоји оно што не остане? Толико питања која излазе из пене која постаје из пене, и враћа се у воду.

Седим тако вековима и посматрам како из воде настаје пена, или можда из пене. Или вода настаје из пене. Ни после толико векова нисам то схватио. Признајем, нисам о томе баш размишљао. Размишљао сам о свему на овоме свету док сам посматрао како пена настаје и прелива се као ниједна појава на свету. Не постоји метафора нити поређење за тај блистави тренутак постојања када се морска пена прелије преко морске пене која нестаје. И док се још до краја није прелила, већ је почела да нестаје. И да осети како је друга, млађа, тек створена а опет на свом врхунцу али и крају, прелива. И нестаје.

Тај кратак тренутак у вечности, када пена прелази пут од настанка преко врхунца до нестанка, јесте сурови подсетник о колико смо небитни и краткотрајни.

Кажем, размишљао сам о свему осим о томе. Уосталом, зашто бих размишљао о пени? Зашто би ико размишљао о пени?

Јел то та иста пена коју сам гледао 2007? Или 2005? Мислим, вода није иста, али можда пена јесте. Откуд знаш да није? Имаш ли доказ? Мислиш да пена не путује? И зашто мислиш да када једном нестане то је заувек? А у то да је Исус васкрсао то верујеш? А верујеш да мртав човек треба да буде сахрањен да би почивао у миру, дакле у загробном животу? Али зато када пена једном нестане она нестаје заувек. Ма хајде! Нереалан си. Видиш ли то савршенство природе када се једна пена прелива преко друге, као да је мази? Видиш ли како никад не умире? Видиш ли како васкрсава? Имам доказа милион за тебе. Ево, кладим се да ће од сад па до краја постојања ова пена да нестаје и настаје. А твој бог? А твоји богови? А твоји људи? Има ли нешто стално у ономе што верујеш, у ономе што ти чини живот? Можеш ли да тврдиш нешто? Има ли истине у твом животу?

Могуће да је теби боље. Неизвесност, привид истине, привид слободе, привид привида.

Advertisements

I encourage you to leave your comments and perspectives

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s