Монодрама

Сцена 1.

Место: Амфитеатар

Учесници: Ја, Публика

Излазим из мрака кораком који утишава комешање публике. Седам на камену коцку постављену на средини круга. Скидам шешир, откопчавам горње дугме кошуље, заврћем рукаве на кошуљи, почињем.

–        Значи постоје две врсте људи на овом свету. Не, лупам! Постоји четири врсте људи на овом свету, али постоје две траке којим људи иду кроз живот. Већина иде првом. Ова трака је дводимензионална компјутерска игрица Супер Марио. Сећате се те игрице са краја двадесетог века? Игра има површину, нема дубину. Супер Марио иде напред, не може да стане, избегава препреке, савладава непријатеље, и скупља бодове. Дакле, већина људи иде кроз живот површином, не дубином. Не разумете? Могао бих да повежем све метафоре игрице Супер Марио са тезом коју заступам – од тога да Марио стално иде напред и не може назад, па преко тога да има препреке које савлађује али и неколико живота тј прилика да поправи грешке, до тога да има крајњи циљ те своје јурњаве. Али данас је превише метафора а тако мало креативности. Генерално, и у саксији за цвеће можете наћи метафору живота. То и није тако тежак посао. Зато ја нећу проналазити метафоре у игрици, већ је узимам као пример прихватања датости и недостатка дубине у животном путу већине људи. Та већина има мање или више успеха у животу, и успех и друштвена лествица на коју се попне појединац из те већине нема никакве везе са чињеницом да је он у „Супер Марио“ траци. Том траком иду и филозофи, и лекари, и убице, и песници, и скитнице, и молери, и фудбалери, и левичари, и десничари, и религиозни, и атеисти, и људи и нељуди. Успешни и неуспешни. Богати и сиромашни. Ваши родитељи. Њихови родитељи. Ваше браће и сестре. Ваши пријатељи. Моји пријатељи. Ти, пријатељу. Ти, баш ти. Трећи ред, пети с лева. Ти си тркач том стазом. Што ме гледаш тако подозриво? Немој да мислиш да те вређам, причам о људима. Ти си тај који трчи првом траком. Погледај свој живот. Сјајан је! Живиш га по рецепту сладуњавих филмова. Ређаш успехе. Свака част. Међутим, твоја трака је прва….

Не одлази!

Где ћеш?

Оде.

Нисам хтео да га увредим. Људе је најлакше увредити истином.

gaming-super-mario-bros-3Настављам. Дакле, шта раде ти људи у првој траци, и зашто су ту? То су људи који прихватају датости – небо је плаво, трава зелена, људи су говна. Не говорим о револуционарима и нереволуционарима, то су друштвене импликације. Овде причам о погледу на живот. Људи прве траке су дошли на овај свет и почели да трче као Супер Марио. Иду кроз живот, боре се. Наилазе на хиљаду проблема, и решавају их. Неки мање успешно, неки више успешно. Креативни проналазе алтернативе. Упорни пробијају главом зидове. Изванредни мењају свет. Сви они трче на 2Д површини која им је дата.

Нешто ти није јасно ћале?

Досадно ти је? Мислиш да ово што причам није важно. Могуће.

Да, можеш да идеш.

Оде.

Настављам. Сада се већ, сигурно је, питате о другој траци. Полако, стићи ћемо и до ње. Занима вас, кладио бих се, па шта је у другој траци када сам све већ набројао у првој? Одговор је у питању, рекао бих онима који ме не интересују. Ви ме интересујете, вас волим. Зато ћете сачекати да дођем до тога. Ова прва трака је кључна. У њој се разарају и стварају светови. У њој се рађамо. Да се разумемо, ја верујем да је реалан само овај свет у којем сада комуницирамо. Ове траке о којима причам су о људима, не о простору. Не заборавите то! Рађамо се у првој траци, то је непроменљиво. Мења се само у којој траци умиремо. Можда вас збуњује ова прича са тракама? И мене. Хајде да поједноставимо. Ево, пођимо од тебе, пријатељу мој. Пети ред, шести с лева, да не буде забуне. Дуго се знамо. Сећаш се, давно смо се уочили. Препознали сличности, препознали оно што нас спаја. Дуго после тога смо уживали дружећи се. Прошли смо много тога заједно. Смејеш се? У ствари се сећаш како смо се смејали, како нам је било добро, зар не? Дао си ми много. Пријатељство. Енергију. Наду. Ти си у првој траци. Дводимензионалан. Јел знаш зашто? Немаш дубину, трећу димензију. Не бавиш се суштинама у нама. Никада се ниси бавио суштинама у мени. Немој да мислиш да си дводимензионалан због односа према мени, и да ти судим по ономе што си ми дао или ми ниси дао. Не! Обожавам наше пријатељство.

Зашто идеш? Љут си? Ниси љут? Зашто онда идеш?

Оде.

Настављам. Дводимензионалност није однос, већ стање. И немојте да мислите да жалим за нечим, па користим прилику да вам се отворим. Не! Желим свима вама да објасним разлику. Дводимензионалност није нижа вредност. Постоје више и ниже вредности у оквиру трака, али траке међусобно немају хијерархију. Апсурдно је то упоређивати. Видим тенденцију да вас моје речи вређају, али за тим заиста нема потребе. То је као када бисте се вређали што констатујем да имате црне очи, или коврџаву косу. Зашто би вас вређало постојање? Пријатељице моја драга. Први ред, осмо место с десна. Ти си обожавана особа. Људи обожавају да седе са тобом, да причају са тобом, да проводе време са тобом. Увек свима излазиш у сусрет. Увек си насмејана. Не улазиш у конфликте. Трудиш се да улепшаш време онима са којима си. Није ти проблем да посвећујеш своје време другима иако можда они то за тебе не би урадили, и иако ти то можда прави проблеме са твојим обавезама. Укратко, често улепшаваш стварност другима. Но, то је и даље дводимензионална трака којом ти одлично напредујеш. Ево на пример, ти мене познајеш. Знаш коју музику волим, знаш у којој храни уживам, знаш моја места која волим да обилазим. Али не знаш, нити те интересује, зашто не волим лажи. Не разумеш зашто о љубави не могу да причам са сваким, па ни са тобом. Никада ме ниси питала шта ми значи море. Ти знаш да волим море, али не разумеш зашто, нити сматраш да би требало да знаш то. Не показује се трећа димензија само у односима мене и тебе, да ме не схватиш погрешно. Погледај свој пут. Газиш напред и немаш питања. Све почиње са питањима, када застанеш и приупиташ се. Ти си сјајна са одговорима које дајеш на питања која ти живот поставља. То је дводимензионалност, јер шта је са твојим питањима себи, свету, животу?

И ти одлазиш. Немој, тек сам почео. Није ово критика тебе, већ поглед на истине.

Оде.

Настављам. Није решење да одлазите. Решења нема. Сви сте далеко догурали у својим тракама, тако да ми није циљ да вас усмеравам, или учим о животу. Дошли сте да чујете шта имам да кажем о животу и људима, из ове позиције – из мрака са камена. И ти брате мој обожавани. Ти, први ред средина. Морам да ти кажем ово. Годинама сам те посматрао. Велики си борац. Увек сам сматрао да ова дводимензионална трака није твоја. Преварио сам се. Не знам како људи завршавају у својој траци, али сада могу да препознам без сумње. Твоја трака је дводимензионална. Посматрао сам и како нам се траке раздвајају. Кажем, мислио сам да је твоја трака тродимензионална док смо трчали заједно. Изненадио сам се кад сам приметио раздвајање. Нема то везе са успесима или статусима. Знаш, чудна је позиција нама који примећујемо разлику између две траке. Ограничава нас и ослобађа у исто време. Годинама те гледам како напредујеш и побеђујеш, али без оне треће димензије, без дубине. Ти ниси онај који чита књиге да би упознао људе. Ти мислиш да познајеш људе, знам, али вараш се. То што познајеш себе не значи да познајеш људе.

И ти си се увредио? Али нисам ни почео да причам о теби. Не интересује те?

Оде.

Одлазим и ја. Сцена остаје празна. Публика коментарише.

Сцена 2.

Место: Исто.

Учесници: Исти, осим пет особа из публике које су отишле.

Седим на камену. Понашам се као да је чин већ почео, док се публика понаша као да се припремам. Гледам у под испред себе. Одједном устајем, подижем главу као да глумим у шекспировој драми, и повишеним гласом почињем да причам. То траје првих неколико реченица, док се публика није сместила и концетрисано наставила да прати моје излагање. А причам овако.

–        Људи! Да ли сте будни? О чему причате, о чему размишљате? Чекате да вам причам о другој траци. Сви ви који сте остали чекате да се пронађете у мојим речима. Знам. Желели бисте да се пронађете у том опису. Видите како је то занимљиво. Сто пута сам вам поновио да траке нису хијерархијски постављене, али ви бисте опет да се пронађете у тродимензионалној као да је елитна, као да је виша вредност. Иако још увек нисам рекао ниједан детаљ о њој. Овом траком иду и филозофи, и лекари, и убице, и песници, и скитнице, и молери, и фудбалери, и левичари, и десничари, и религиозни, и атеисти. Људи. Успешни и неуспешни. Богати и сиромашни. Ваши родитељи. Њихови родитељи. Ваше браће и сестре. Ваши пријатељи. Моји пријатељи.  Друга трака је неупоредиво комплекснија од прве. Поред тога што постоји трећа димензија тј. дубина, у овој траци се не трчи право, ова трака нема нивое напредовања тј. социјалну покретљивост, и не постоји напредовање. У овој траци се срећу живи и мртви. Да појасним. Ево ти пријатељу, последњи ред, шесто место са леве. Ја знам да не верујеш у пророке нити у богове. Не верујеш у живот после смрти и ниси сујеверан. Али ти сваког дана свог живота срећеш мртве. Не разумеш ме? Не кажем да доживљаваш мртве, немој мислити да сматрам да си одлепио. Ти шеташ са мртвима зато што својим поступцима и својим схватањима допуњујеш и настављаш оно што су гиганти човечанства радили и схватали. Теби је ближи Гарсија Маркес од најбољег пријатеља. Ти радиш за Леонарда, не за твог директора. Ти си Сервантесу послао „Причу о неумесном љубопитљивцу“ да је убаци у своје ремек дело иако нема никакве везе са радњом његове књиге. Ти си погледом уређивао вртове Женевског језера иако никад ниси био тамо. Разумеш? Ти срећеш мртве сваког дана. Понекад те жалим, знаш. То што идеш тродимензионалном траком ти не омогућава лагодан живот. Мучиш се, знам. Не, није то цена тродиомензионалности. Могло је и другачије да си се потрудио, да си се више борио. Не знам да ли те задовољава то што си сада, али ни то не зависи од тога у којој траци трчиш. Запамти, и у једној и у другој су задовољни и незадовољни. Постоји још једна разлика између две траке. Ови који трче у тродимензионалној траци не могу без истих. Људи у тродимензионалној траци ослобађају једни друге. Они који трче у дводиомензионалној могу и са једнима и са другима, и без једних или без других. Видиш пријатељу, ти мене ослобађаш. Ти, четврти ред седми са десне. Краси те интегритет. Опет, то не значи да си бољи од других. Интегритет није вредност у нашој цивилизацији.Ово није критика човечанства. Интегритет једноставно нема вредност у међуљудским односима. Људи са интегритетом теже корачају кроз живот. Зову их тврдоглавим. Зову их неразумним. Зову их нерационалним. Зову их нефлексибилним. И они су заиста такви. Интегритет често није добар по тебе, по твоју породицу, по твоје пријатеље. Али ја од свих људи највише поштујем баш те који имају интегритет. За мене, то су бисери човечанства. Поздрављам те пријатељу. Клањам ти се, и поздрављам.

Седам на камен и одврћем рукаве. Стављам Реј Бан на очи и уперујем поглед ван амфитеатра. Настављам

–        Имам још нешто рећи. Тродимензионални људи примећују разлику. Лако уоче да ли неко трчи првом или другом траком.

Одлазим са сцене. Публика ћути. Не знају да ли је крај. Дозивају ме. Дајем им знак да ћу се вратити за десет минута. Неки одлазе. Гунђају да им се ништа не свиђа.

Сцена 3.

Место: Исто

Учесници: Ја, пола Публике

Улазим на сцену, носим ланену кошуљу и панталоне, и на глави имам шешир. Поцрнели тен, разлика се примећује у борама око очију. Брада од десет дана. Говорим.

–        И као што рекох на почетку, постоји четири врсте људи на овом свету. Дакле заборавите бесмислене сујетне поделе црни бели косооки муслимани хришћани мушкарци жене гејеви лезбејке, све заборавите. То су све људи, као ја и ти. И сви се они деле на четири групе људи. О томе вам причам сада, на крају. Прва група су људи који верују и у богове и у људе. То су вам кочничари света. Они конструишу своје слике света и тако занемарују зло. Они оправдавају. Када кажем да верују у богове, то вам је јасно. Не ограничавам се на модерне хришћане или муслимане или јевреје. Мислим и на пагане, и на модерне секте, и на сва религијска веровања у историји, која су иманентна човечанству. Њима су богови у исто време господари и оружје. Када кажем да верују у људе, они верују да се човек рађа добар, и да га квари време. Они верују да у савршен систем у коме би човек исказао сву своју доброту. Они стварају идоле међу људима. Уздижу људе у божанства. Они своје неслагање и неразумевање са другим људима не приписују људској природи, већ верују да је онај други искварен, да мора и може да се мења. У супротном, сматрају га злом. Они не прихватају неистомишљенике као природну појаву, већ више као аномалију која не би требало да постоји. Они у толикој мери теже правди, да је готово увек почињу узимати у своје руке. Они су лицемери својем егу. Они су лицемери својој природи. Они су најгора врста људи на свету. Код њих се мржња према другима најбрже јавља и најдуже остаје. Верују да се сви људи рађају једнаки, и да су сви једнаки пред богом. Спремни су да лично исправе неједнакост уколико би је приметили. Често заузимају „морално узвишење“ са којег другима проповедају и замерају. Не познају Слободу.

Заустављам говор и простирем поглед по публици. Не верују шта изговарам. Чекају да ли ћу уперити прст у неког и издвојити га као део групе о којој причам. Наравно да нећу. Настављам категоризацију.

–        Друга врста људи. Мало боља од ове, али и даље у негативном квадранту човечанства. То су они људи који верују у људе али не верују у богове. Острашћени револуционари. Нетолерантни према онима који мисле другачије. Идеолошки заслепљени. Своју ослобођност од подаништва према боговима замењују подаништву према својим идолима и идејама. Објаснио сам на шта мислим када кажем да верују у људе. Они су скоро једнако опасни по човечанство као и прва врста људи. Узимају правду у своје руке. Верују у савршено друштво људи. Спремни су да прочисте то друштво зарад достизања идеала. Верују да се сви људи рађају једнаки, и да би то тако требало да остане. Неједнакост им је аномалија, коју теже да исправе. Причају о Слободи, али је увек ограничавају и ампутирају зарад вишег добра којем теже.

Знам оне у публици који су се препознали у овим речима. Видим им на лицу да нису забринути због тога, нити увређени. Не обазирем се. Причам.

–        Трећа врста људи је у позитивном квадранту, али још увек нисмо дошли до крема. Они верују у богове али не верују у људе. То што верују у богове их ограничава да ослободе своје звезде и засијају. Међутим, они поседују ону искру отпора која је најзаслужнија што цивилизација не иде у суноврат. Они су брана и најјачи отпор претходно наведеним врстама. Могло би се рећи да су они чувари разума. Они су прагматичари. Они гурају човечанство напред, иако су против наглих промена. Они нису поданици људима, осим људима којима су богови алати. То им је велика мана. Они не верују у хармонију, већ у сарадњу. Они знају да се људи рађају нејаднаки. Они знају да је људска природа препуна мана и лошег. Они знају да су сујета и све њене еманације неизоставни део сваког од нас, и спремни су да не осуђују. Они воле људе такве какви јесу. Често су традиционалисти, мада не увек. Они баштине друштвене конвенције. Они воле правду али се посвећују праву. Они воле Слободу, али су спремни да је ограниче понекад, зарад безбедности или напретка.

Застајем. Скидам шешир и бацам га на под. Откопчавам кошуљу и бацам је на под. Одвезујем панталоне и шутирам их од себе. Публика не реагује. Изувам мокасине и одшетавам са сцене бос и го. Само гаће имам на себи. Док одлазим, примећујем да се враћају сви који су отишли из публике. Опет је пун амфитеатар, као на почетку.

Сцена 4.

Место: Амфитеатар

Учесници: Ја, Публика

График о људима
График о људима

Дан је. Сунце је. На сцени стојим го и бос, на себи имам само гаће и оно хавајско традиционално цвеће у форми Маиле Леи око врата. Коса полуосушена. Трагови воде свуда по телу. Мрштим се сунцу. Објашњавам.

–        Постоји четири врсте људи на овом свету, али само једна познаје Слободу. Они не верују у људе нити у богове. Никада нису кочничари цивилизације, што не значи да су увек покретачи. Некада су скрајнути са тока историје, а некада су ударна снага освајања Слободе. То што су најбоља врста људи на свету не значи да највише доприносе истом свету. Они су извор највреднијих елемената цивилизације. Они јасно виде бесмисао концепата правде и једнакости. Они верују да је сваки човек посебан, и да сваки има своје квалитете и мане који га разликује од другог. Они верују да постоје и добри и лоши, да се људи не морају разумети и слагати, и да већина људских сукоба долази из сујете. Они знају да се сви људи не рађају добри и једнаки. Они верују да је врхунац човека да буде слободан. Не клањају се идолима. Не знају да буду поданици. Знају да човек тежи моћи и материјалним добрима, и да је неједнакост основа цивилизације. Верују да је човек је по природи себичан, и склон уживању. Једнако баштине своју Слободу као и Слободу другог. Заиста, они једини познају Слободу.

Завршио сам. Одлазим. Одлази и публика. Они којима је све јасно ћутањем објашњавају онима којима ништа није јасно. Говоре им, ћутањем: „Општа места. Хајдемо кући.“

Advertisements

5 thoughts on “Монодрама

  1. Najveci problem covecanstva je u tome sto je svaki razgovor o ljudima – monodrama. Hvala Duci sto analiziras, posmatras i prenosis.. Delis.. U vremenu kada citamo sve i svja, kada i „majmuni“ uspevaju da istastaturisu misao kako bi se povezali, a „ljudi“ istrajavaju u nameri da istesterisu granu na kojoj sede njihovi prijatelji, retko, ali zaista retko kazemo: „E, sada ne zelim ovih 5 minuta zivota nazad. Sada znam cemu sam posvetio ovih 5 minuta zivota. Pet minuta, kada su reci, umesno povezane, oslobodile obe nozdrve, i kada covek prodise o trenucima spajanja cistiog razuma i iskrene emocije. Trenucima kada od jake misli puca grana na kojoj sedimo.. Ali tada ne padamo, vec se tako iscimani borimo za slobodu“.. Poklanjam ti ovih 5 minuta, kao simbol pete kategorije ljudi.. Ljudi koji, nezavisno da li veruju u boga ili ljude, veruju u najvecu vrednost koje drustvo zaboravlja, ali covek pamti – drugarstvo! Pozdrav! Relja

I encourage you to leave your comments and perspectives

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s