Седи у мраку

Седи у мраку, затвори очи и слушај. Или лези, прави се да спаваш. Чак иако си будан, буди одсутан. Не реагуј на провокације, које можда нису провокације него њихова природа. Можда је њима у крви провокација, и самим тим што је у крви, природно, они немају тај осећај греха. Грешке. Намере. Злобе.

Знаш, људи мисле да познају разлике између добра и зла. После им је лако да своју природу проналазе у складу са нормом добра коју изаберу током свог одрастања. И ту направе фаталну грешку. Зато ти кажем – затвори очи и слушај. Када мисле да спаваш, слушај им речи. Хватај им мане. Хватај им суштинске грешке њиховог карактера или гена. Мораш тако. То ти је умеће ратовања, читао си Сун Цуа. Ако ниси, прочитај. Слушај. Јер људи су говна.

 

Да, људи су говна. Нису сви, нису увек, али генерално. И ја сам човек. И ти си човек.

 

Чак иако си будан можеш сазнати. Не обазири се на провокације које, закључили смо, они ни не сматрају провокацијама. Мораш да издржиш, да би видео докле су спремни да иду. Који су им лимеси? Какви су им светоназори? Где им лежи грешка карактера? Прећутати. Онима који мисле да мислиш да мисле да те воле. Није то прећутавање, већ више стратегија. Као Едмонд Дантес. Мораш да стиснеш зубе, не дозволиш сузе, не узнемириш усне. Прећути као Едмонд Дантес. То није прећутавање, рећи ћеш им кад буде дошло време. Када, где и како ти будеш хтео. Као Едмонд Дантес.

Требало је доћи тим путем около, знам да је компликовано. Као када се од Трим стазе спушташ до раковачког пута, или кад се пењеш поред хајдучке чесме до Голфа. Има ту свачега, кривина, легенди, митова, гробља, истине. Сећам се, фора је била да узмеш ћалету кола, покупиш екипу, дођеш до гробља и искључиш светла. И онда један исприча причу о девојци у венчаници која није жива већ деценијама. Тинејџерски тест карактера. Да се вратим на причу. Ово је исто неки тест карактера. Не реаговати. Као Дантес. Пусти их да пуштају отрове. Оштетиће те, ту нема двојбе, али тако мора бити јер има само два пута са места на којем се налазиш – да их одмах одјебеш из живота, или да дозволиш да пуштају отрове док не направиш простор да им објасниш, да их научиш, да им држиш лекције. Имаш један живот, то нас разликује од богова. Немаш луксуз да одјебаваш из живота сваког ко није у твом критеријуму сјајности. Немаш ту слободу, ретки је имају. Људи нису зидани по твом критеријуму сјајности, и нису створени да зидају твој смртни живот. Један је зидар. Ти си зидар. Пробај са материјалима који су ти дати. То су људи које имаш. Има ту блиставих материјала, нека те не ометају њихови отрови.

 

Зидар, Дантес и Сун Цу.

Потруди се, и због њих и због себе.

 

Advertisements

I encourage you to leave your comments and perspectives

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s