Бонанца

Сазнао сам за њу много година пошто сам је спознао. Именовање је градивни елемент цивилизације. А спознао сам је давно, баш давно, у веме када још увек нисам разликовао плажу од обале. Нисам много размишљао о њој док ми је нису именовали. Увек би ме зачарала, али се нисам освртао на те чаролије пошто бих… Read More Бонанца

Морска пена

Опет сам на броду. И опет све из почетка. Сунце у борама око очију, ветар на образима. Ветар не да сунцу да пече. Наслоним се на ограду брода и гледам испод мене. Пена преко пене. Морска, суштински бела. Пена на пену, пење се и спушта. Брод сече воду и из ње се рађа пена. Или… Read More Морска пена

Диоген (уз кратак речник мање познатих речи и израза)

Читао сам многе филозофе. Цитирао их, дивио се њиховим мислима, критиковао њихове идеје и разматрао њихове ставове… Ниједан филозоф ми није оставио утисак да, читајући само њега, могу да спознам свет. Чак, рекао бих, ниједан од њих није спознао свет. Што је и логично, зато и даље постоји филозофија и вечна питања о човеку, свету… Read More Диоген (уз кратак речник мање познатих речи и израза)

Ишао сам Италијом

Ишао сам Италијом затворених очију. Прекривених очију. Затворених испод белог шешира који ми падао до носа. Слике ми ништа не значе. Толико је слика које сам имао да преврћем по глави. Требало ми времена да их нађем, па да одлучим да ли ћу их задржати или не. Хиљаде и хиљаде слика блиске и даље прошлости.… Read More Ишао сам Италијом

Док је Дунав текао

Смртниче, седни испред велике реке. Нека буде Дунав. Погледај у даљину. Видећеш разлику између реке и мора.  И схватићеш зашто постоје две врсте смртника – слободни и робови. А ти онда у Дунаву и ономе што је иза њега сазнај шта си.   Бесмртниче, седни испред велике реке. Нека буде Истар. Погледај у прошлост. Видећеш… Read More Док је Дунав текао

Монолог

Завидим ти док ти кроз време прилазим. Завидим ти и на времену и простору. Ето тебе, на обали Грчког мора, где нам је најлепше у било ком времену. Кожа и коса су ти арапске, а длаке на рукама и ногама плаве, немачке. Моја кожа је словенска, а коса и длаке зимске, уништене од ветра, снега… Read More Монолог

Caruso

Инспирисан музиком :  (Препоручујем уз читање) Ми који не знамо језике смо најограниченији људи на свету. Не рачунам енглески. Међутим, ја сам нашао једну предност у тој мојој ограничености. Док слушам Карузо, ја ништа не разумем. Ипак, све ми је јасно. Као из књиге читам шта ми говоре. Слушам Павароти и Лућио Дала, како ми… Read More Caruso

Црне рупе

Изузетно лично. О мени и о слободи. А поделио сам га са људима јер је о слободи.  Инспирисан музиком : (Препоручујем уз читање) Пролазим кроз време као сви што пролазимо. Гледам у непостојеће као што сви понекад гледамо. И враћамо се местима и временима, људима и љубавима, срећама више него тугама. Некада, док сам размишљао… Read More Црне рупе