Монодрама

Сцена 1. Место: Амфитеатар Учесници: Ја, Публика Излазим из мрака кораком који утишава комешање публике. Седам на камену коцку постављену на средини круга. Скидам шешир, откопчавам горње дугме кошуље, заврћем рукаве на кошуљи, почињем. –        Значи постоје две врсте људи на овом свету. Не, лупам! Постоји четири врсте људи на овом свету, али постоје две… Read More Монодрама

Морска пена

Опет сам на броду. И опет све из почетка. Сунце у борама око очију, ветар на образима. Ветар не да сунцу да пече. Наслоним се на ограду брода и гледам испод мене. Пена преко пене. Морска, суштински бела. Пена на пену, пење се и спушта. Брод сече воду и из ње се рађа пена. Или… Read More Морска пена

Диоген (уз кратак речник мање познатих речи и израза)

Читао сам многе филозофе. Цитирао их, дивио се њиховим мислима, критиковао њихове идеје и разматрао њихове ставове… Ниједан филозоф ми није оставио утисак да, читајући само њега, могу да спознам свет. Чак, рекао бих, ниједан од њих није спознао свет. Што је и логично, зато и даље постоји филозофија и вечна питања о човеку, свету… Read More Диоген (уз кратак речник мање познатих речи и израза)

Ишао сам Италијом

Ишао сам Италијом затворених очију. Прекривених очију. Затворених испод белог шешира који ми падао до носа. Слике ми ништа не значе. Толико је слика које сам имао да преврћем по глави. Требало ми времена да их нађем, па да одлучим да ли ћу их задржати или не. Хиљаде и хиљаде слика блиске и даље прошлости.… Read More Ишао сам Италијом

Док је Дунав текао

Смртниче, седни испред велике реке. Нека буде Дунав. Погледај у даљину. Видећеш разлику између реке и мора.  И схватићеш зашто постоје две врсте смртника – слободни и робови. А ти онда у Дунаву и ономе што је иза њега сазнај шта си.   Бесмртниче, седни испред велике реке. Нека буде Истар. Погледај у прошлост. Видећеш… Read More Док је Дунав текао

Умро би за њу

Инспирисан музиком :  (Препоручујем уз читање) Пузиш јој под хаљинама, љубавниче. Види како ти се кошуља вуче по поду и скупља прашину коју она подиже штиклама. Какав си то постао? Где ти је кичма нестала? Причају како је она високо, негде изнад наших погледа. Причам како си ти ниско, негде испод наших ципела. Како се… Read More Умро би за њу

Монолог

Завидим ти док ти кроз време прилазим. Завидим ти и на времену и простору. Ето тебе, на обали Грчког мора, где нам је најлепше у било ком времену. Кожа и коса су ти арапске, а длаке на рукама и ногама плаве, немачке. Моја кожа је словенска, а коса и длаке зимске, уништене од ветра, снега… Read More Монолог

Два глагола

У Шумадији се налази једно село, видно другачије од осталих. Изгледа као да је залутало у простору и времену, као да је дошло из 17. века право у 21. век. Рани 17. век. Нисам ни знао како је име тог села, и баш се то питах док смо улазили колима у њега.  Неколико мештана нас… Read More Два глагола